Алергијска реакција, позната и као реакција преосетљивости, односи се на оштећење ткива или физиолошку дисфункцију узроковану стимулацијом антигенских супстанци у телу и представља имунопатолошки процес повреде. Лекови који се користе за превенцију и лечење алергијских болести изазваних разним антигенским супстанцама (као што су бактерије, вируси, паразити, полен, итд.) у телу називају се антиалергијски лекови, познати и као антиалергијски лекови. Према различитим механизмима деловања, могу се класификовати у следеће категорије:
1. Антихистаминици. Најчешће коришћени клинички лекови су антагонисти хистаминских Х1 рецептора, као што су дифенхидрамин, прометазин, хлорфенирамин, итд., који су тренутно најчешће коришћени неспецифични абнормални антиалергијски лекови. Они могу да се такмиче са хистаминским Х1 рецепторима на ефекторским ћелијама, спречавајући везивање хистамина за Х1 рецепторе и инхибирајући њихову способност да изазову алергијске реакције.
2. Медијатори алергије ослобађају инхибиторе. Може стабилизовати мембрану мастоцита, спречити ослобађање хистамина и других медијатора алергијске реакције и произвести антиалергијске ефекте, као што су натријум сукцинат, кетотифен итд.
3. Хистамински десензибилизатори. Поновљене ињекције агониста хистаминског Х1 рецептора бетахистина, мале дозе разблаживача хистамина, ињекција гриња итд. се дају пацијентима да би се побољшала њихова толеранција на хистамин.
4. Антагонисти леукотриенских рецептора. Као што су Монтелукаст, Залуст, итд., Углавном се користе за респираторне алергије.
5. Лекови који инхибирају реакције антигена антитела, као што су глукокортикоиди надбубрежне жлезде, имуносупресиви итд.
6. Лекови који побољшавају или контролишу симптоме алергијских реакција, укључујући антиспазмодике глатких мишића као што је салбутамол; Укључујући лекове који ублажавају едем изазван алергијама, као што је калцијум глуконат.
